Novosadsko pozorište - Újvidéki Szinház, Novi Sad, nastalo je 1974. godine s idejom da pomogne u očuvanju kulturnog identiteta Mađara u Vojvodini. Adresa u Jovana Subotića 3-5 postala je vrlo brzo, međutim, mesto na kojem su rasle neke mnogo ozbiljnije i kompleksnije pozorišne priče... Vremenom je ovo pozorište uspelo da postane, ne samo mesto okupljanja mađarske elite, nego je i prevazišlo mađarski okvir, te danas slovi za jedno od najrelevantnijih pozorišnih adresa u Srbiji i regionu.
Tokom nimalo veselih devedesetih godina ansambl se nametnuo svojom neobičnom pozorišnom poetikom koja je nagoveštavala neke sasvim nove i drugačije pozorišne obrise. Predstave “Šest lica traže pisca”, “Sluškinje”, “Pac”, a pre svih “Pripitomljavanja” najavile su ono što je aktuelnost vojvođanskog pozorišta – činjenicu da je svojim osebujnošću i krativnošću oduvalo čak slavne prestoničke teatre.
Raznolik repertoar - između eksperimenta i inscenacija klasičnih dela mađarske i svetske literature – bio je povod da u Novosadsko pozorište dolaze najbolji reditelji. Novosadsko pozorište učestvovalo je na svim domaćim i nizu regionalnih pozorišnih festivala: od Sterijinog pozorja i Bitefa, preko festivala u Užicu, Kišvardi, Segedinu, Smederevu, Pečuju, Temišvaru... do onih u Umagu, Mariboru, Kopru, Ohridu, Skoplju, Podgorici i Sarajevu. Sa gotovo svakog od njih ansambl se vratio sa nagradom...
Novosadsko pozorište najduže je igralo “Igru u dvorcu” u režiji Mucija Draškića – celih 10 godina. Najnagrađivanije su bile predstave “Play Strindberg” u režiji Radoslava Zlatana Dorića, u novije vreme „Pomorandžina kora“ u režiji Kokana Mladenovića koja je osvojila čak šest Sterijinih nagrada. U najuspešnije Ujvidekove predstave mogu se ubrojiti i - svojevremeno - sjajno kontekstualizovana “Kosa”, furiozni “Roki horor šou”, vragolasto poetični “San letnje noći”, zabavni “Čarobnjak iz Oza”, dugovečni “Portugal”, izvanredna “Čovekova tragedija”, lucidni “Marat the Sade”, potresno duhoviti “A ko će vratiti bicikl”, spektakularna “Opera ultima”,"Off - prevazilaženje granica", "Piaf marche", "Violinista na krovu" (koprodukcija sa Srpskim narodnim pozorištem) ili još uvek aktuelna "Neoplanta", apsolutni šampion 59. Sterijinog pozorja a bila je i najzapaženija predstava 48. Bitefa na kojem je osvojila dve nagrade. Nakon toga, njen vrtoglavi put uspeha vodi na Borstnikove susrete u Maribor, Gaveline veceri u Zagreb, Bijenale crnogorskog teatra u Podgoricu... Najnovije, vrlo uspešne predstave Novosadskog pozorišta, su: "Off", "Piaf marche", koprodukcijski "Violinista na krovu", “Crni”, “Mala mađarska pornografija”, “Fama o biciklistima", "Don Kihot - Second Hand", "Hasanaginica", "Mikve", "Sanjari", tu je i koprodukcijski "Ventilator" napravljen u saradnji sa koparskim teatrom te "Grobnica za Borisa Davidoviča" koja je tokom 2018. godine dobila nagradu za najbolju predstavu na svemađarskom govornom području; tu je i Hasanaginica – predstava proglašena za najbolju na 64. Sterijinom pozorju, zatim Ana Karenjina, pa Kosa iz 2019. godine u koprodukciji sa Pozorištem mladih...
Ovaj novosadski teatar je, između ostalog, originalan po još dva neobična pozorišna događaja. Jednom godišnje to je Dramsko takmičenje mađarskih vojvođanskih pisaca tokom kojeg u roku jednog dana tri pisca napišu tri teksta za tri reditelja i tri glumačke ekipe koje, opet, u roku narednog dana spreme tri predstave koje iste večeri izvedu pred publikom. Drugi, pak, unikatni događaj je "sahrana predstave". To je, naime, način da se glumci oproste od predstava koje odlaze u penziju. Predstava tada dobija potpuno druge, neobične obrise, u nju se učitavaju nove, nadasve duhovite priče koje omogućavaju glumcima da pokažu svoje znanje, zanat, talenat, humor - zapravo kompletnu glumačku ličnost.
U oktobru 2017. godine, prema ideji direktora Valentina Vencela, Novosadsko pozorište pokrenulo je festival Synergy, festival jezičkih manjina sveta. Taj projekat bio je jedan od ključnih momenata za dobijanje titule Evrpske prestonice kulutre 2021. godine U dosadašnja tri izdanja festivala Novosađani su mogli da vide šta rade druge manjinske kulture u Kazahstanu, Iranu, Ukrajini, Rumuniji, Sloveniji, Italiji, Mađarskoj, Makedoniji... U okviru Synergy festivala, 2019. godine osnovana je i Asocijacije manjinskih teatara sveta na kojoj se govori o međusobnom uticaju manjinskih jezičkih zajednica i domicilne sredine, o tome koliko jedni druge oblikuju, menjaju, usmeravaju u najkonkretnijem aktuelnom, istorijskom, političkom i kulturnom trenutku, a u kontekstu vrlo kompleksnog istorijskog, političkog i kulturnog nasleđa.
Novosadsko pozorište je ustanova od posebnog značaja Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine. Predstave se igraju na mađarskom jeziku, uvek sa simultanim prevodom na srpski i tako na najkonkretniji način pokazuje da je moguće da ljudi međusobno govore i razumeju se. Dovoljno je samo hteti.
Članovi ansambla Novosadskog pozorišta su: Silvija Križan, Emina Elor, Terezia Figura, Daniel Husta, Ištvan Kereši, Livia Banka, Gabor Pongo, Gabriela Crnković, Edit Farago, Agota Ferenc, Atila Nemet, Daniel Gomboš, Judit Ferenc, Judit Laslo, Atila Giric, Zoltan Širmer, Melinda Šimon, Atila Mađar i Arpad Mesaroš, donedavno i Aron Balaž. Kućni reditelj je Zoltan Puškaš, umetnički rukovodilac Robert Lenard a direktor Novosadskog pozorišta je Andraš Urban.
Novosadsko pozorište - Újvidéki Szinház, Novi Sad
Evropski teatar u Novom Sadu
021 657 25 26
Foto: Srđan Doroški
Magyar
English
