Obavestenje

* Sve predstave sa redovnog repertora imaju prevod na srpski. Prevod se emituje na scenskom portalu. *

Zia i Husta, posle zrenjaninske "Hasanaginice"

Nakon izvođenja "Hasanaginice" na 69. FPPV-u u Zrenjaninu, glumci Terezia Figura i Daniel Husta dali su intervju za Festivalski dnevnik. Evo šta su rekli novinarki Ljiljani Stupar...

*************************************

Terezia Figura, majka Hasanagina u predstavi “Hasanaginica”

Mnogo je modernih Hasanaginica

Terezia Figura igra Hasanaginu majku, tu ženu koja je navikla da i sama ćuti i brani patrijarhalni princip. O modernim Hasanaginicama koje svakog dana osvanu na naslovnoj strani nekih novina, o tome kako da se otmemo svetu koji nas ponižava, govorila je za Festivalski dnevnik...

Imate li razumevanja za tu ženu, ne kao glumica, već kao čovek 21. veka?

Vremena se menjaju, ali emancipacija je donela i puno nedostataka sa sobom, nedostataka koji dovode u pitanje htenja žena i dan danas, u 21. veku. Imam razumevanja za nju, i kao čovek koji živi u modernom društvu, jer se puno stvari još uvek nije promenilo u ophođenju prema ženama, u poštovanju žena. Mnogo je modernih Hasanaginica.

U ovoj predstavi igrate Hasanaginu majku. Da li ste nekad imali utisak da ste Hasanaginica?

Poslednjih godina konstantno imam osećaj da sam Hasanaginica. Takvo je društvo, ono ženu prisiljava na odluke koje – inače - ne bi donela, na kompromise koje - inače - ne bi napravila. Aginina majka je bila žena koja je imala veoma sličan život kao Hasanaginica, ali se nije protivila tom životu, povinovala se i ćutala, kao što i danas često ćutimo da ne bismo prouzrokovali veće probleme od onih sa kojima se, mimo svoje volje susrećemo.

Koje mogućnosti ima danas žena, ako nije prehrabra, odvažna i drčna - a većina nije takva - da ne završi u nekoj od priča kakve su one iz Brusa, Novog Sada i ko zna odakle sve još...

Za ženu sadašnjice, koja nije dovoljno jaka da pliva kroz svet agresije, mobinga, iživljavanja nad slabijim ima jako malo mogućnosti, i plašim se za takve žene. Plašim se crne hronike i plačem zajedno sa njima koje ne umeju da se istrgnu iz kandži svih slabih muškaraca koji svoju moć pokazuju kroz iživljavanje nad ženama.

Ljiljana Stupar

***********************************

Daniel Husta, Hasanaga u predstavi “Hasanaginica”

Političari su danas Hasanage

Daniel Husta igra Hasanagu u predstavi “Hasanaginica” Novosadskog pozorišta/Ujvideki Szinhaz. O tome ko su Hasanage danas, aktuelnosi teme, solidarnosti i empatiji govorio je za Festivalski dnevnik...

Ko su Hasanage danas?

Političari su najvećim delom Hasanage, jer nisu zainteresovani za obične ljudske stvari, kao što su osećanja, svakodnevne ljudske misli. Oni vide samo velike slike, to je njima posao. Ne želim ipak da kažem da su političari loši ljudi, ali, mislim da su oni Hasanage danas. Oni umeju i znaju da gledaju na ljude kao da su statističke brojke.

Kakva su ti razmišljanja na ovu temu nakon rada na Hasanaginici? Menja li se kroz proces rada i kroz razgovor sa rediteljem i kolegama neki glumački stav na neku opasnu životnu temu?

Ne, sa mnom se ništa veliko nije desilo. Proces je bio takav: dali su nam domaće zadatke na temu odnosa muškarca prema ženi. Pokušavali su da nam zadaju da tražimo negativne stvari, kako se muškarci loše ponašaju prema ženama. Ipak, ja ne mislim tako. Možda negde jeste, ali ja to ne vidim u svojoj okolini, tako da taj neki stav kod mene nisu mogli da promene.

Ima li taj odnos veze s kućnim vaspitanjem, ili to čovek pokupi u svetu u kome živi, a znamo da je taj svet prilično surov, posebno prema ženama?

Sve to zavisi od kulture i okolnosti, okoline u kojoj živiš, sredine u kojoj si rastao i kako odrastaš. Od toga najviše zavisi.

Koliko je Hasanaginica aktuelna tema? Kažeš, sve zavisi od sredine u kojoj živiš, ipak, kroz medije vidimo da nasilja ipak ima...

Da, toga ima, ali, svet se menja zbog interneta, medija, ne samo kada je odnos između muškarca i žene u pitanju, već između svih. Ljudi su sve više udaljeni jedni od drugih, živa komunikacija nestaje.

A, jesu li solidarnost i empatija način da se ponovo približimo jedni drugima? Kada slušamo o ženama žrtvama, šta možemo uraditi kao pojedinci, osim da se solidarišemo, podržimo, da dignemo svoj glas?

Mislim da bi sve više trebalo da razgovaramo otvoreno, o svim stvarima i problemima u životu. Ne samo da pišemo poruke i gledamo fejsbuk, već da tražimo društvo, jedno drugog. Treba se vratiti u “old school”.

Ljiljana Stupar

 

Partneri

Pratite nas na Facebooku