Ričard Treći zabranjen

Ričard Treći zabranjen
ili
Prizori iz Mejerholdovog života

Vsevolod Emiljevič Mejerhold -  Aron Balaž Sufler - Agota Ferenc

Tanja - Silvia Križan

Najviši komandant, Otac - Zoltan Širmer

III Ričard, Zatvorski čuvar - Atila Mađar

Predsednik komisije - Ištvan Kereši

Dete, posle III Ričard - Daniel Husta

Članovi komisije, Muškarci u kožnim jaknama – Arpad Mesaroš, Gabor Pongo

Majka - Gabriela Crnković, Emina Elor, Stanislava Orlović s.a.

Članovi ansambla – Arpad Mesaroš, Gabor Pongo, Atila Nemet,

Gabriela Crnković, Emina Elor, Nora Molnar Gabor s.a.

Kostimi i scenografija: Mihai Pakurar, k.g                           Svetlo: Robert Majoroš i Tibor Biro

Dramaturg: Kata Đarmati                                                                     Ton: Atila Lukač

Scenski pokret: Malina Kornelia Andrei, k.g.                                      Inspicijent: Alekszandra Biro   

Muzički saradnik: David Klem, k.g.                                                    Sufler: Čila Lovaš

                                                                                                Foto: Srdjan Doroški

Reditelj: Anka Bradu, k.g.

Donator predstave: Uprava za kulturu i obrazovanje grada Novog Sada

"Ričard III, zabranjenog”, Mateja Višnjeka, režira Anka Bradu. Rediteljki će ovo biti četvrta režija u Novosadskom pozorištu, posle „Istorije komunizma”, „Mizantropa” i „Rosmersholma”. U predstavi igraju: Aron Balaž, Silvija Križan, Zoltan Širmer, Atila Mađar, Arpad Mesaroš, Ištvan Kereši, Atila Nemet, Nora Gabor Molnar, Gabor Pongo, Daniel Husta, Gabriela Crnković, Emina Elor i Agota Ferenc. 

Metej Višnjek, čovek je koji je posle Joneska obnovio temu apsurda. Ovaj rumunski dramski pisac, koji živi u Parizu i piše na francuskom, ne gleda na apsurdnost kao na stilsku formu ili na pozorišnu modu, već kao na stanje sveta. Njegovi komadi, koji se igraju na svim scenama Evrope, bave pre svega identitetom postdiktatorskih zemalja koji se ovih dana čini sve komplikovanijim.

Tema ostaje ista, i ako govori o bliskoj prošlosti, i ako radnju svojih drama stavlja u daleku prošlost, ili pako ako govori o medijskim kreacijama trećeg milenijuma i o nestajanju čoveka. Višnjekove situacije su snažne, njegove analize čoveka i njegove sredine izvanredno tačne a njegov jezik specifičan, što njegove drame čini veoma čitljivim. Komadi koje piše redovno ispituju probleme istočne Evrope, postkomunističke režime. Njegova glavna tema je rana na telima istočnih zemalja, koja se ponaša kao otvoreni lom. O tome je bila i - pre nekoliko sezona - po njegovom tekstu izvedena predstava „Istorija komunizma u dva dela”.

U istoriji pozorišta legendarni je sukob čiji centar možemo definisati kao liniju između stvaralaštva Mejerholjda i Stanislavskog. Veliki reditelj je bio učenik Ajzenštajna, borac za komunizam i za ljudska prava koji je svoje predstave igrao u fabrikama i video je svoj cilj u podizanju proletarijata (u tom pogledu možemo u njemu da pozdravimo i neku vrstu pre-Brehta). Ali režim, koji je on svojim stvaralaštvom podržao i čiji je narod hteo da podiže, da ga čini boljim, samosvesnim, revolucionarnijim, uhapsio ga je i ubio...