Obavestenje

* Sve predstave sa redovnog repertora imaju prevod na srpski. Prevod se emituje na scenskom portalu. *

Neoplanta, 27. januara na Dan Novosadskog pozorišta

× ResponsiveMultiLevelMenu (codrops) style requires jQuery library version 1.7 or higher, but you have opted to provide your own library. Please ensure you have the proper version of jQuery included. (note: this is not an error)

Posle duže vremena - ponovo na repertoaru!!!

Priča o gradu u kojem je ponekad moguće biti i čovek. Saga o istoriji koja nas pobeđuje i ničemu ne uči, kako naše pretke - tako ni naše potomke. Ni nas same… Pobednica Sterijinog pozorja, dvostruki laureat Bitefa, igrana s uspehom na zagrebačkim Gavelinim večerima" u Zagrebu, ljubljanskom Festivalu nove drame, mariborskim "Borštnikovim susretima", podgoričkom Bijenalu crnogorskog teatra, Ohridskom letu, skopskom MOT-u, u Budimpešti, Temišvaru... U predstavi igraju; Gabriela Crnković, Emina Elor, Agota Ferenc, Silvia Križan, Bea Sekelj, Ištvan Kereši, Daniel Husta, Atila Nemet, Arpad Mesaroš, Zoltan Širmer i Gabor Pongo.

Pisac Laslo Vegel: Vojvođanin i Evropljanin, romansijer i esejista, novinar i kritičar, piše na mađarskom, razumeju ga i Srbi, pisao za „Polja“ i „Uj simpozium“, uređivao kulturu u „Mađar sou“, pisao pozorišnu kritiku za „Politiku“, dobitnik brojnih nagrada, između ostalih Nagrade „Lajoš Košut“ i regionalne Pulicerove nagrade Mađarske. „Meomoari jednog makroa“, „Dupla ekspozicija“, „Vitgenštajnov razboj“, „Judita i druge drame“... samo su neka od njegovih dela. Prevođen je na više evropskih jezika. Ovo je drugi put da se Vegelovo delo postavlja na scenu Novosadskog pozorišta. Njegova “Judita“ iz 2002. godine imala je velikog uspeha kod publike i kritike.

Reditelj Andraš Urban: Senćanin, novosadski diplomac, danas direktor jednog od najboljih pozorišta u Srbiji - „Deže Kostolanji“. Napravio je prevrat u vojvođanskom teatru u poslednjih desetak godina i komotno se može reći da je utemeljivač nove vojvođanske pozorišne poetike i estetike. Režirao je na scenama Subotice, Sente, Novog Sadua Niša, na mađarskom i srpskom, a u okruženju - na bugarskom, slovenačkom i rumunskom. „Krivina“, „Urbi et orbi“, „Dogs and drugs“, „Marat the Sade“, „Banović Strahinja“, „Ožalošćena porodica“, „Koštana“, samo su neke od njegovih izvrsnih predstava. Sve su prilike da se ovom nizu pridružuje i “Neoplanta”.

 

Reč reditelja: “Osamdeset odsto teksta u predstavi je tekst Lasla Vegela, Kata Đarmati i ja smo po svom osećaju izabrali najbitnije elemente ove priče, momente koji osvetljavaju i određuju taj novi prostor Neoplante. Zapravo, najbitnije je bilo osvetliti licemerne trenutke koji postoje u odnosu na Novi Sad i Vojvodinu uopšte, na život u višekulturalnoj zajednici, suočiti se sa raznim odnosima u okviru nacionalnih razlika, odnosom većine i manjine, ne samo nacionalne već i seksualne, intelektualne, umetničke... I ne radi se ovde samo o dekonstrukciji romana, već istovremeno i rekonstrukciji koja omogućava rađanje nove priče, novog prostora koji komunicira sa publikom. „Neoplanta“ će biti razgovor sa Novosađanima, na ljudskom nivou. Ja lično, imao sam razne faze doživljavanja Novog Sada. Nekad kroz samoću, devedesetih, kada sam bio student i kada je Novi Sad izgledao kao Sajgon, sa vojnicima i svim tim događajima. Posle toga, kada sam se ponovo sretao sa njim, molio sam se da me taj grad prihvati, da uspostavimo nekakav pozitivan odnos. Mi u sebi nosimo određene pojmove, neke pozitivne predrasude koje su nastale u nekim ranijim vremenima i jako teško se borimo sa tim da ta slika o nečemu nekadašnjem i taj nekadašnji koncept grada više ne postoje. Postoje samo u tragovima. Relevantno je novo vladajuće shvatanje, i ne mislim pri tome samo u političkom smislu. S druge strane opet, napredovati mogu samo ljudi koji se suočavaju sa onom pravom slikom stvarnosti, u ovom slučaju grada. Ali predstava nije samo o Novom Sadu ili po Vegelovom romanu koji priča neku istoriju. Tu leži priča koja je inspiracija za jedan novi prostor, prostor u kojem ljudi pokušavaju da žive. Mi imamo sliku ove sredine kao multikulturalne ali je vreme da se suočimo i sa onom slikom koja to ne sadrži. Hvalimo se pojmovima multikulturalnosti i interkulturalnosti ali samo kada su nam potrebni, u odnosu prema EU npr. Međutim, treba da progovorimo o pravom Novom Sadu i tu odmah postavljamo pitanje, a koji je pravi Novi Sad?I onda tu dolaze ti krugovi pakla... Oko nas, i u nama, u odnosu na osećaj istine. E, time se treba baviti, čak i kada nije ugodno. Jednostavno, ne možeš pozivati na odgovornost ljude koji imaju romansirani odnos prema Novom Sadu...”

 

Reč pisca: Upotreba grada

“Tragična krivica? Hladno smo je porekli. Samo je izbledela granična linija između vinih i nevinih. Prepustili smo se istoriji i verujemo da ćemo proći nekažnjeni. Daleko je poštenije priznati da smo izgubili svoju sudbinu, ispaštamo, jer bismo bez sudbine želeli da se usrećimo.”

 Građane Neoplante igraju:

Silvija Križan, Emina Elor, Gabriela Crnković, Agota Ferenc, Lea Blaško, Zoltan Širmer, Daniel Husta, Gabor Pongo, Ištvan Kereši, Arpad Mesaroš, Atila Nemet.

Režija i scenografija: Andraš Urban

Dramaturg: Kata Đarmati

Kostimi: Marina Sremac

Muzika: Atila Antal

 

Zašto treba videti "Neoplantu"?

Neoplanta, Neusatz, Novi Sad...

Grad koji je slobodu kupio od Marije Terezije 1748. godine

Grad ispod Petrovaradinske tvrđave, nadomak Fruške gore

Grad omeđen masovnim grobnicama

Grad Sterijinog pozorja, NOMUS-a i Exita

Grad koji nema gradsku galeriju

Grad koji nema koncertni prostor

Grad koji nema (dopuniti po želji)

Grad u kojem se svake godine sređuje samo uži centar grada

Grad u kojem rupa rupu stiže na minut od centra grada

Grad koji se seti svojih Cigana samo u predizbornim danima

Grad koji se seti svojih beskućnika samo kad to zatreba dnevnoj politici

Grad koji na minus beskonačno svoje beskućnike izbacuje iz prihvatilišta

Grad u kojem se u Zmaj Jovinoj ulici svake godine kreče iste zgrade

Grad lepih i - kao da su pale s Marsa - crkava

Grad u kojem se crkava

Grad u kojem žive svi živi, uključujući Isu i Bisu

Grad u kojem te usred dana pokradu, „Elektrovojvodina“ ili maloletnici

Grad u kojem svakog dana neko bude prebijen

Grad ljubavi – strasne i potpuno nerazumljive mržnje

Grad mačista i pedera

Grad singl devojaka

Grad zveri i dveri

Grad u kojem nekom smeta mađarski jezik

Grad u kojem nekom smeta bosanski akcenat

Grad koji nema more

Grad u kojem se plivači puštaju niz Dunav

Grad Srba koliko i Mađara, Jevreja koliko i Slovaka, Roma koliko i Hrvata...

Grad u kojem ljudi gore u kafićima, diskotekama ili usred zime …

Grad građana i malograđana

Grad - Srpska – da pukneš od smeha - Atina

Grad u kojem prošlost svako drugačije šminka

Grad u kojem malo ko razmišlja o budućnosti

Grad sa najružnije divnim/najdivnije ružnim Podgrađem

Grad Novosađana i dođoša

Grad svih tih koji odavde odlaze

Grad o kojem najviše pišu i govore oni koji u njemu nisu rođeni 

Grad Tišme – to je onaj čije ime nosi najmanja ulica u Novom Sadu, i Vegela i Žilnika – možda oni jednom bolje prođu

Grad koji ima Srpsko narodno i Ujvideki szinhaz

Grad u kojem nas zorom bude Mlađa i Daško

Grad najbizarnijih političkih trgovina

Grad u kojem je vrhunac autonomije reći „gde su naše pare“

Grad u kojem su dežurni autonomaši najviše doprineli eroziji te ideje

Grad asimilovanih

Grad koji je zbog sto metara puta srušio svoju Jermensku crkvu

Grad koji ima dve buske stanice, ružnu koja ne radi i još ružniju koja radi

Grad u kojem neki sanjaju na javi

Grad u kojem se sanja na maternjem jeziku a nekad i na jeziku sredine

Grad u kojem postoji Dnevnik na jezicima manjina

Grad u kojem su o manjinama napisani najodvratniji grafiti

Grad u kojem si manjina i ako me misliš kao većina ili manjina

Grad iz koga su potekle neke od zvezda „Granda“

Grad Ateist repa i još nekih grupa

Grad u kojem izlaze dnevni listovi „Dnevnik“ i Magyar Szo“

Grad u kojem izlaze još neke novine..

Grad Radija 021

Grad pet kineskih tržnih centara

Grad koji je prvi pravi tržni centar dobio pre neki dan

Grad Najlona - najdraže pijace na svetu

Grad u kojem ti treba veza za i najmanju stvar na svetu

Grad u kojem i kad umireš - na magnetnu rezonancu čekaš par meseci

Grad u kojem je centar raskopan kad god je najviše turista u gradu

Grad u kojem crkve u podne zvone skoro u isti čas

Grad kao i svi drugi gradovi na početku jednog veka...

Grad zato pun gorkog Weltschmerza...

(Snežana Miletić)

Galerija

Neoplanta

Partneri

Pratite nas na Facebooku