Obavestenje

* Sve predstave sa redovnog repertora imaju prevod na srpski. Prevod se emituje na scenskom portalu. *

Ivan Viripajev: PIJANCI - SYNERGY#WTF

Reditelj
Radu Afrim
Velika scena
Gostovanje


Mađarsko nacionalno pozorište, Targu Mureš, Rumunija

Postoje neke zemlje u kojima je problem alkoholizma nacionalno pitanje, a najveća je nesporno Rusija. Jasno je, dakle, da ruski autor zna mnogo o temi pijanstva. Mi Mađari  se toga ne trebamo sramiti - uglavnom smo dobro upoznati sa ovom temom. Ovog puta u Targu Murešu, rumunski Radu Afrim relizovao je autentično i duboko tumačenje Viripajevog sjajnog dela. To je više od obične predstave: u hodniku kroz koji možemo doći do studija dobija se likovna instalacija. U ogromnoj garderobi, gomila praznih boca alkoholnih pića, i na monitorima se naizmenično smenjuju pijani glumci - parafrazirajući jednu od poznatih video instalacija Bila Viole.

Na sceni je puno glumaca - svi pijani. I ostaće zauvek. To uopšte nije lagan glumački izazov: tumačenje pijanstva bez preterivanja, je čak i ako na kratku stazu uspešno, brzo postaje nepouzdano. Jedna od velikih zasluga predstave je to što velika većina glumaca verodostojno prikazuje pijanstvo. Osobe vrlo različitih statusa dolaze u kontakt: bankar, manekenka, direktor festivala, prostitutka, građevinski radnik. Pijanstvo ih dovodi do stanja u kojem svakoga interesuju pitanjima : identitet, sloboda ili ljubav, i svi su u stanju da ove emocije manifestuju neizrecivom iskrenošću koju karakteriše pijanstvo. Iskrivljene životne situacije i sudbine se odjednom nalaze pred ogledalom. Koreografija (koreograf: David Daboczi) je prelepa, uz koju basista Marton Košćak i pijanista Čaba Boroš pružaju muziku koja evocira klasične moderne jazz motive. Ovim etidama se pridružuju transilvanske narodne pesme u izvođenju gluaca, što ponekad celokupni efekat čini ironičnijim ili liričnijim.

Od brojnih dobrih glumaca, ovde bih izdvojio dvoje: Zahvaljujući intenzivnom scenskom prisustvo Ernea Galoa prezentaciju ljudskih mogućnosti postaje važan element predstave. Kao što se kaže, pijanice  ponekad "razgolite dušu" - a u ovom performansu njihova tela. Najbolji primer toga je razgoloćavanje Atile Gasparika, kad se petnaest likova postroji u sceni naspram  razgolićenog Gašparika da bi kasnije uz njegovo vođstvo izmaširali sa scene. To je jezivo lepo. Eržebet B. Filep, Barna Bokor, Orsolja Moldovan i Balaž Varga su takođe odlični.

 Osnovno pitanje u režiji Radua Afrima jeste da li čujemo Božji šapat u našim srcima. Polazna tačka je da se iz ovog sveta, koji u momentu postaje nadrealističan, svako čezne da ode, pošto u svakome tinja jedan neobjašnjiv - ali ponekad vrlo razumljiv - strah. Šta se može učiniti? Šta kaže Gospod? Uz pijanu nesputanu, opscenu iskrenost, do kraja predstave ostane samo jedna namera, jedna transcendentalna poruka: „Ne smeš se usrati. Kako kaže tatarska poslovica, hrabri umiru samo jednom, kukavica hiljadu puta.

Na repertoaru
23NovembarSubota19:00

Partneri

Pratite nas na Facebooku