Ežen Jonesko: Nosorog

Újvidéki Színház/Novosadsko pozorište

Sezona 2020/2021, II premijera

Igraju:

Beranže ‒ Aron Balaž, k. g.

Ljudi u restoranu, doktori, radnici u bolnici,

pacijenti, vatrogasci...a pre svega nosorozi:

Aleksandra Biro

Blanka Dieneš, s. a. / Fani Dupak, s. a.

Agota Ferenc

Silvia Križan

Arpad Mesaroš

Atila Nemet

Robert Ožvar

Zoltan Širmer

Daniel Tot, s. a.

Adaptacija i režija: Nikita Milivojević, k. g.

Scenski pokret: Amalija Benet, k. g.

Prevod na mađarski: Robert Lenard

Scenografija: Nikita Milivojević, k. g.

Kostimografija: Marina Medenica, k. g.

Ton: Vukašin Vojvodić

Svetlo: Stefan Milošević

Šminka: Bojana Radović

Inspicijent, sufler, asistent režije: Aleksandra Biro

Foto: Srđan Doroški

Reč reditelja: ,,Počinjali smo, stajali, nastavljali. Hvala glumcima čija je želja bila jača od rizika. Ako sam ikada pogodio šta treba da režiram, sada jesam, iako sam već dugo planirao rad na ovoj predstavi. Jonesko je pisao sa jasnom asocijacijom na fašizam, govorio je o ideološkom zagađenju, a mi danas živimo u sveopštem, mentalnom, duhovnom zagađenju. Kad pogledamo napolje, vidimo poplavu besmislenih reči, pojava, ponašanja... Ljudi danas možda razmišljaju da je Joneskov humor prevaziđen, a ja sam fasciniran svake večeri dok slušam glumce kako izgovaraju njegov tekst. Da li je moguće da je ovo napisano pedesetih godina 20. veka?! Budućnost se nekad najbolje uvidi u prošlosti.

Kako se ispostavlja čovek ne nauči baš mnogo na svojim greškama. Uvek se na početku smejemo nekim stvarima i ne shvatamo koliko tragične i ozbiljne mogu biti, a onda se na kraju, kad je već kasno, nekako dozovemo pameti. Otprilike je tako bilo i sa ovom pričom i sa Joneskovim iskustvom. Ko može biti prorok i reći nam šta nas još očekuje? Zapravo, srećan sam što smo uopšte došli do kraja i što možemo da kažemo da smo završili predstavu, i ono što znam i vidim - a to je da je glumci vole. Kada glumci vole da igraju svoju predstavu, nema ništa bolje.“

Izvodi iz kritika:

Nataša Gvozdenović, Vreme: ,,Reditelj Nikita Milivojević prati prilično dosledno Joneskovu (napravila sam omašku i prvo napisala Sartrovu) dramu, pravi izmene tako što određene delove smešta u bolničko okruženje i uvodi sveštenika i časnu sestru kao likove, to su najmarkantnije promene.

No, narativ ostaje joneskovski, Nikita Milivojević priču smesta u prostor/atmosferu crne kutije, dominantno egzistencijalistički, na velikom delu scene se nalazi jedna uzbrdica na koju se naši junaci popnu da bi prešli na drugu stranu, u krdo. On pušta komad da govori iz sebe, za sebe i za nas u publici.

Igra celog ansambla je na visini zadatka, a Aron Balaž koji igra Beranžea, onog, dakle, koji do poslednjeg trenutka ne želi da postane deo krda i da mutira u Nosoroga, igra promišljeno, temeljno. Ako govorimo o asocijacijama koje predstava otvara, to je svakako Sartrova filozofija kao i Kafkin ne samo Preobražaj nego i Umetnik u gladovanju."

Igor Burić, Dnevnik: ,,Reditelj Nikita Milivojević predstavom u Novosadskom pozorištu danas i ovde ponajviše poentira na nemogućnosti zajedničkog života, odnosno nefunkcionalnosti društva, zbog čega se svi okreću podivljaloj „individualnosti“. Budući da je „Nosorog“ strukturiran tako da ima javni, poslovni i lični plan, kroz činove u kafani, na poslu i kod kuće, a da drama ima i komički potencijal, u prvom delu je prikazana konfuzija među stanovništvom grada (u Francuskoj, ili bilo gde), koji ne znaju šta, ili bolje reći kako da misle. Uključujući sveštena lica, kojih u izvorniku nema. Oni do kraja prvog čina preuzimaju jedni drugima replike, dok Beranže poput nekog lika u stripovima, zastrašen ponašanjem i događajima oko sebe, hvata svaku priliku da ispije još pokoju čašicu. Ali, jednom kad nosorozi počnu da kruže gradom, spasa nema..."

Predstavu je finansijski podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada.